Iako za sada nema pozorišnih predstava (ali im se djeca nadaju), Kotorski festival pozorišta za djecu je „živ” - njega u životu održavaju entuzijazam djece, briga i odgovornost njihovih pedagoga, voditelja radionica kroz koje oni već niz godina njeguju svoje talente i drugarstvo. Stroge mjere i teška epidemiološka situacija u regionu itekako pogađaju djecu, te im učenje kroz radionice kao što je filmska, kombinovana sa psihološkim momentima, makar i sa distancom, dođu kao melem protiv klaustrofobične atmosfere zatvorenosti i socijalne ograđenosti.
Pošto je zavoljela glumu kroz Školu glume Petra Pejakovića, 11-godišnja Leonora Avram, učenica petog razreda OŠ „Njegoš”, srećna je što tokom ljeta može da uči o filmu i to od reditelja Mladena Ivanovića.
– Prije tri dana sam plakala, kad mi je mama rekla da neće biti Festivala onako kako ga znamo, jer sam ja uz njega odrasla i tužna sam zbog toga. P uno mi znači, jer kad porastem, možda ću da se bavim pozorištem, filmom, glumom, a ovdje baš fino učim o svemu tome.Tek smo počeli, a najviše mi se dopada što smo pravili strip na temu šta nas najviše povređuje, što nas boli. Meni je najteže kad se igramo žmurke, pa niko neće da žmuri, a onda se posvađamo i svako se raziđe kući – kaže Leonora. Njena drugarica i vršnjakinja Ema Rovčanin, učenica OŠ „Narodni heroj Savo Ilić” u Dobroti, kaže da je takođe imala iskustva sa ovakvim radionicama, čak je u sklopu Festivala ranijih godina učestvovalau snimanju kratkometražnog filma, pa je zanimalo kako će da bude ove godine, pošto je Festival odložen.
–Očekujem da ova radionica bude lijepa i poučna za sve nas, a radujem se snimanju filma, koji ćemo napraviti na kraju, kaže Ema. Već niz godina na Festivalu srećemo i Nike Jang, učenicu OŠ „Maksim Gorki” u Podgorici, koja će uskoro napuniti 14 godina. Ona je sa mlađom sestrom i majkom redovno pratila predstave, a sada je uporna u pohađanju radionica koje imaju veze pozorištem i glumom.
– Tu su moji stari prijatelji, zajedno smo na radionici, nadam se da će mi sve što naučim ovdje iskoristiti u životu. Zabavno je učiti u kreativnoj atmosferi, slušamo i gledamo radove drugarica i drugova, učimo od predavača, ali i jedni od drugih. Tokom „onlajn” školovanja navikli smo se na mjere predostrožnosti i na koronu, neki možda još nisu. Za mene nije velika razlika, samo da obezbijedimo razmak, da dezinfikujemo ruke i da pazimo druge od sebe i obezbijedimo sebe od drugih – kaže Nike, koja razmišlja i o mogućnosti da se u budućnosti bavi glumom, ali i da se bavi humanitarnim radom, da pomaže drugim ljudima, pri čemu joj je ova radionica od velike koristi.
Reditelj Mladen Ivanović tek je diplomirao na FDU Cetinju i u svojoj radionici pod nazivom „Optužujem” kombinuje filmsku sa psihoterapeutskom metodom „transakcione analize”, što je za njega svojevrsni eksperiment, a za djecu uživanje.
M.D.POPOVIĆ